Dragan Nešković na forumu “Košnicevoja” ( http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php ) napisao je:
Поштоване колеге,
размишљао сам да напишем пар речи у новој теми, о предностима и манама разних типова кошница. То је одлична тема и надам се да ће помоћи младим колегама, који планирају да постану пчелари. Међутим, учинило ми се да то што бих ја хтео да напишем, суштински није део те теме. Пре бих рекао да је то нека прича, која би требала да дође пре те теме, па сам стога решио да отворим нову, ову тему.
Ако уредници мисле да је ова тема вишак на форуму, слободно је могу обрисати.
Попут осталих колега и мени је циљ да помогнемо будућим пчеларима. Реално речено и ја сам почетник у пчеларству, па су ми блиски проблеми, које имају сви почетници. Попут сваког почетника и ја сам лупао главу покушавајући да се снађем у гомили савета и тотално контрадикторних текстова о типу кошнице, технологијама пчеларења итд. Морам рећи да је мени то све била права ноћна мора.
Мишљења сам да овде, код нас у Србији, постоји велики проблем у људском размишљању, када је пчеларство у питању. То је већи проблем од било ког дугог проблема, који пчелари имају.
Запажа се тотално одсуство, не жеље, него чак и размишљања о неком напретку и осавремењавању нашег пчеларства. Просто је фасцинантно да живимо у земљи у којој је просечан годишњи принос по кошници 10 кг. меда, а да при томе ништа не мењамо у свом начину рада. Нити се осећа жеља за променама.
Врло лако се може доћи до података о заступљености разних типова кошница код српских пчелара. Пчелару почетнику се саветује да крене са кошницама које имају колеге око њега. Биће му лакше, имаће помоћ, итд. итд. Мишљења сам да је то одличан пут у једно велико – Ништа. На крају крајева, наша укупна пчеларска пракса, то и потврђује.
Суштински и не може бити боље у средини која за свој постулат има принцип, немењања. У нашој земљи влада већинско мишљење да је у пчеларству већ све измишљено и да свако онај, који нешто ново предложи или направи, измишља рупу на саксији. Такво мишљење је погубно за сваку делатност, па и за пчеларство.
Ако се неко одважи да крене неким својим путем и направи нешто ново, одмах се активира група дежурних пљувача који, почињу да блате и омаловажавају све ту новотарију. Ова је појава попримила размере праве епидемије. Сам живот нас учи да је промена нужна, напредак се постиже сталним тежњама ка нечему новом, савременијем, технолошки напреднијем. Међутим, у српском пчеларству тога нема. Напротив. Овде се спречава сваки покушај да неко направи нешто ново. Тапкамо у месту и трошимо снагу на бесмислена препуцавања по свим могућим основама. Сви причају о напретку, пуна су им уста напретка, све је бајно и сјајно. Теку реке меда…
У целом том хаосу којим владају наопаки принципи и пракса, појави се човек који планира да постане пчелар.
Том новом колеги, саветујем да размишља својом главом, а не туђом. У данашње време је бар лако доћи до много различитих информација. Имамо толико разних пчеларских форума, информације можемо добити скоро тренутно. То је велика и значајна тековина овог времена. Зашто је не користити?
Млади пчелари прво треба да обрате пажњу на начин свог размишљања, јер од тога зависи у многоме и њихов пут кроз пчеларски свет. Немојте пристајати да вас калупе у неке туђе оквире. То што већина нешто ради на одређени начин, није гаранција да су они у праву. Напротив!
Тежите да у свом раду идете напред, тражите могућност да изађете из просека. Тежите напретку. Само тежња ка напретку вуче човека напред. Свет пчеларства није бајковит како мислимо. И ту владају исти принципи као и у осталим нашим делатностима. Иза свих слаткастих прича, “проверених”, типова кошница и технологија пчеларења стоји као и у свему, профит. Профит оних који праве кошнице, профит оних који праве сатне основе, профит оних који нам продају лекове. Све се своди на профит и служењу њему. Профиту. Зато се не иде напред.
Све се ради по инерцији. Узми кошницу коју има твој комшија! НЕ НЕМОЈ! Узми кошницу која ТЕБИ одговара.
Како можеш знати шта теби одговара, па само тако што ћеш да пробаш и сам се увериш. Даћу ти и савет којим ћеш убрзати тај поступак. Пробај оно што већина није! Шта имаш да пробаш, ако се одлучиш за ДБ или ЛР кошнице, на пример? Ништа. То су већински заступљене кошнице код нас. Ту немаш шта да пробаш. Немој губити време. Ако се одлучиш за те кошнице, одабери једну и следи упуства старијих колега који већ раде са тим кошницама. На нашем форуму имаш колеге које су рад са тим кошницама довели скоро до перфекције. Значи ту немаш шта да лупаш главу. То ти је сигуран пут.
Ја сам управо тако размишљао. У својој близини имам врхунске пчеларе који раде са ЛР кошницама. Када сам решио да постанем пчелар, као и сви у тој ситуацији размишљао сам коју кошницу да одаберем и читајући по разним форумима савете, логично је било да одаберем ту кошницу. Међутим ја сам одлучио да пробам са неком другом, у мом случају то је била РВ кошница. По мом мишљењу са ЛР кошницом немам шта да пробам, имам позитиван пример поред себе и то ми је сигуран избор, са најмање главобоље. Моја жеља да пробам нешто ново, савременије, примереније поднебљу на коме живим, пашним приликама које преовладавају довела ме је до РВ кошнице. Задовољан сам својим избором.
Није ми жеља да некога убедим да пчелари са РВ кошницом. Жеља ми је да поручим младим колегама да слободно и без калупа размишљају. Потребно је да млади пчелари имају слободу мисли, та слобода мисли довешће их до напретка. На њима ће и почивати пчеларство у наредном периоду. Драге колеге, није битно са којом кошницом радите! Битно је да сте Ви слободни, да вам је ваш ум слободан, да сте отворени за нова сазнања и спремни да пробате оно што други нису. То ће вам донети успех, а не кошница сама по себи.
Кошница је само алат у вашим рукама. Можете веровати разним мајсторима да је њихов алат најбољи, а можете и сами потражити онај алат који вама више одговара. У сваком случају, алата има заиста много, а је избор је само ваш.
Надам се да ће ово моје писање помоћи бар неком младом колеги пчелару.
Поздрав свима и свако добро 
link: http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=1751.0
Унапред се извињавам на преопширности. Па ево прво да пренесем део из друге теме о једној простој анализи коју би требао да направи сваки пчелар почетник, а и не само он …
Да зазимим кошницу А, потребно је 15 кг. меда. Да зазимим кошницу Б, потребно је 25 кг. меда. Разлика је 10 кг. меда. Планирам да радим са 100 кошница, пута 10 кг. меда = 1000 кг. меда разлике за једну једину годину мог пчеларења 
Оооппааа! Тада се млади колега досети, да би могао да пчелари, рецимо, следећих 30 година. Сада већ нашем младом колеги почиње ова анализа да бива јаснија, зар не млади колега? 
Значи 30 година пчеларења, односно 30 зазимљавања са 1000 кг. меда годишње разлике = 30.000 кг. меда разлике … Гледа млади колега и не верује. Рачуна опет и сабира, али увек добија исти резултат. Јесте толико. Прихвати ту чињеницу почетник, па пошто му је ум слободан и мисли својом главом, дође му до памети да погледа цене меда, у на пример прошлој години. Наравно, ако сам већ решио да пчеларим са 100 кошница, бићу селећи пчелар, каже наш млади колега … али то сада нема везе… Имаћу рецимо само две паше на које ћу ићи. Ево нека то буде багрем и сунцокрет. Млади колега је слободног ума, размишља слободно и мисли својом главом и очас посла уклавири, да је прошле године цена багремовог меда на велико била 3,7 а сунцокретовог 2,2 €, исто на велико. Ааххааа, саберем дакле 3,7 и 2,2 и добијем = 5,9 то поделим са 2 и добијем, просечну цену меда, дакле = 2,95 евра. Погледа наш млади колега ону годишњу разлику и одмах му буде јасно, да ако пчелари са кошницом А, на годишњем нивоу у џепу му остане = 2950 евра. Сада се наш млади колега већ осмелио 
, уклавирио је принцип и часком, на оном истом листу папира израчуна колико то износи за тих његових 30 година рада. Дакле, 30 х 2950 = 88,500 евра. Лепа сума новца, пензија или шта год већ … 
Пошто је наш млади колега из ове приче, човек који мисли својом главом, а не туђом, он одмах свати да паша можда и омане и меда некад и не буде али да он УВЕК у тих 30 година МОРА да зазими своје пчеле. Ако се одлучи за кошницу Б онда мора да има и тих 88,500 еврова разлике, односно меда, односно чега год већ …Рекосмо да је овај наш млади колега, човек који мисли својом главом, а не туђом и он је онда проширио ову своју анализу и на остале важне параметре који важе за кошницу А и кошницу Б.
Један од врло битних параметара у овој анализи требало би да буде сазнање о структури пчеларских сезона, које можемо очекивати у свом пчеларском стажу, у интервалу од 30 година нпр. Наравно да ту може бити екстремно лоших и екстремно добрих година, али би било реалније пчеларске сезоне поделити у најкраћем на лоше, средње и одличне.
Читањем разних пчеларских форума и са посебно обраћеном пажњом на године које су прошле, може се врло јасно видети једна врло битна чињеница. Тек сваке 7 или 8 године, пчелари имају сезону коју би могли назвати одличном. Углавном су то лоше и средње пчеларске сезоне, с тим да је „средњих“, пчеларских сезона ипак више. Овај приближан податак се углавном среће и у непосредном разговору са колегама које имају вишедеценијско пчеларско искуство. Њихово мишљење је да ипак лоших и добрих сезона има доста мање, а да су средње пчеларске сезоне велика већина у пчеларском радном веку. Када погледамо овај период од 30 година, за који правимо своју пчеласко-пословну анализу, долазимо до врло значајне чињенице:
У пчеларском стажу од 30 година просечно ћемо имати следећу структуру пчеларских сезона:
1. Одличних сезона: 30 : 7 = 4,2
2. Лоших сезона: 30 : 7 = 4,2
3. Средњих сезона: 30 – 8,4 = 21,6
Код размишљања коју кошницу да одаберемо за себе, било би упутно имати и овај податак у виду. У одличним сезонама пчеле ће у свим типовима кошница донети доста меда. Тада ће све кошнице А, Б, В, Г и остале, дати добар принос. У одличној сезони држали ми пчеле и у старом бојлеру, оне ће донети доста меда. Међутим, сасвим је очигледно да тих толико потребних, одличних сезона има јако малу у посматраном раздобљу од 30 година.
Тај податак са свим могућим одступањима треба узети у разматрање са великом пажњом, што нажалост није чест случај у размишљањима пре почетка пчеларења. Већина колега има кошнице Б, В, Г … Те кошнице у одличним пчеларским сезонама дају и одличне резултате, као и све остале, међутим таквих сезона је врло мало. Шта раде те наше колеге оних преосталих 25,8 година свог пчеларења? Одговор је врло прост – преосталих 25,8 година те колеге представљају пчеларство у Србији, са све српским просечиним приносом по кошници. То је нажалост тужна стварност у нашем пчеларству.
Ако погледамо проценат заступљености разних типова кошница у Србији, јасно видимо да тип кошница Б и В, чини 95% пчелињака у Србији. Овај однос влада деценијама уназад у српском пчеларству и сасвим је логично да су резултати које постижу наши пчелари више него скромни. Оно што у свему томе никако није логично је чињеница да српски пчелар то још увек суштински не разуме?
Ако су типови кошница Б и В добре као што то тврде перјанице српског пчеларства, зашто онда српско пчеларство има крајње поражавајуће практичне резултате. Како је могуће да толико деценија ти пчеларски умови нису у стању да унапреде приносе српских пчелара. При томе мислим на реалан просечан принос по кошници. Повећава се наравно укупан биланс у количини меда али је он последица повећања броја пчелара и кошница, а не последица приноса по кошници, односно унапређеног рада пчелара.
Србски пчеларски умови говоре да је много пчелара и да су приноси слаби због пренасељености терена. Свакако је данас више пчелара и кошница него у ранијим деценијама и годинама и свакако да локално та ситуација може бити проблем, али причати да је то већински разлог слабим приносима је глупост, као и велика већина онога што причају и раде ти наши пчеларски умови. Са свим пчеларима и кошницама које имамо данас у Србији, ми не користимо ни 10% могућности која нам је Богом дана у нашој земљи, а и то што користимо, користимо на скроз наопаке и погрешне начине.
Да ли је заиста толико тешко да се човек запита – па чекај, ако толике хиљаде пчелара раде са тим типовима кошница Б и В и ако се деценијама не види никакав напредак у српској пчеларској пракси, шта ту онда није у реду? Како је могуће да толико велики проценат заступљености тих „врхунских“, типова кошница даје тако поражавајуће резултате, ако су то најбоље могуће кошнице, којима треба да пчеларе наши пчелари?
Наравно да треба имати у виду чињеницу да у тој истој Србији, са тим истим кошницама Б и В пчеларе и колеге које постижу резултате вредне сваког поштовања. Међутим тих колега је реално врло мало, слично као и одличних пчеларских сезона.
Те колеге које пчеларе са кошницама Б и В и који постижу фантастичне резултате довеле су своју пчеларску технику до перфекције и максимално су прилагодиле своју кошницу и своју технологију пчеларења условима у којима раде. Невоља српског пчеларства је то што су те колеге тотално скрајнуте у страну и што се врло систематично њихов рад омаловажава, а сваки њихов покушај да науче младе колеге бољим технологијама пчеларења исмева се и саботира на сваком кораку. Тоталан апсурд! Тако да се та апсурдна ситуација у српском пчеларству претвара у једну тоталну небулозу и врло је упитно коме јее интерес такво стање у српском пчеластрву. Држави и народу који живи и ради у овој земљи, свакако није. Некоме јесте и то је сасвим очигледно.
Да се вратим на тему размишљања о кошници као о алату којим сваки пчелар треба да ради. Мишљење о типовима кошница Б и В које каже да су те две кошнице и њихове комбинације најбоље за српског пчелара јер су „потврђене у пракси“, а и цео свет ради са њима, па из тога произилази и „логичан“, закључак да су те кошнице добре и за наше терене. Српска пчеларска пракса је слика тог мишљења и става -. наопака, лоша, никаква.
То наравано не значи да су те кошнице лоше саме по себи, већ да пчеларење тим кошницама са нашом расом пчела, у нашим пашним приликама и са просечним пчеларским (сезонама) годинама на нашем поднебљу, не даје довољно добре резултате.
Велики умови српског пчеларства ову чињеницу нису у стању да разумеју на прави начин. Разлози тог неразумевања су вишеструки и полазе од оних баналних, па до све сложенијих и сложенијих. Ту има посла и за докторе и за неке друге државне службе.
Штета која се прави на тај начин на нивоу наше државе је више него огромна. Неспособност неких људи да пређу прагове својих сујета и глупости је просто невероватна. Додуше, велика већина тих пчеларских умова има проблем, јер ако склоне од себе своје незнање и заблуде, од њих једноставно не остане више ништа. Чиме ће онда да правдају своје докторске и остале титуле, силне (пре)писане књиге или фотеље којих се држе тако грчевито, као да им живот од њих зависи. Ваљда мисле да су се родили са фотељама, шта ли … ? Наравно да у свему томе много греше јер би своју људску величину показали, управо тотално другачијим приступом. Уместо да подрже сваку идеју која реално нуди бољитак у пчеларству, да и сами узму учешћа у истраживању и практичној примени тих нових идеја и тиме дају свој доприност напретку и оставе заиста праве вредности иза себе, они су сву своју енергију усмерили да зауставе сваку позитивну промену и напредак у српском пчеларству. Зарад чијих интереса се то ради?
Све је очигледније да су бурне и дуге интезивне паше све ређе на нашим просторима и да пашне прилике све више попримају карактеристике тихе и развучене паше. То би свакако млади пчелар требао да има у виду при размишљању о избору своје кошнице, којом планира да ради и начином којим жели да пчелари.
Ако наставимо ону анализу са кошницом А и кошницом Б као примерима, и кренемо да бележимо њихове разлике, сасвим сигурно ћемо доћи до више него невероватних података. Ако пчеларимо са кошницом А остварићемо уштеду у потребним количинама хране за зазимљавање пчелињих заједница. Та уштеда је дата у скромном износу од 10 кг. меда по кошници. Реално та је разлика значајно већа!
Следећа разлика у корист кошнице А је чињеница да ту кошницу нећемо морати да прихрањујемо почетком пролећа због недостатка хране, или убрзања пролећног развоја. Кошница А сама по себи има неупоредиво бољи и правилнији развој од осталих типова кошница. Ова година је била добар пример. На истом терену у истим пашним приликама, приликом ове зиме и пролећног развоја једне поред других биле су кошнице А, Б, В. Кошнице Б и В су потрошиле давних дана своје залихе хране и плус су појеле знатне количине, што шећерног сирупа, што чистог меда – велики новчани износ. У питању су врло искусни пчелари и уопште се не доводи њихово пчеларско мајсторство у питање, напротив.
Да ли то баш тако треба није моје да о томе размишљам, а мене лично то и не занима. Кошнице А нису потрошиле ни грам хране преко онога што је остављено у кошницама у септембру прошле године. Када су кошнице Б и В прихрањиване током пролећа да пчеле у њима не угину од глади јер „у природи ништа не меди“, кошнице А су се развијале сасвим нормално и из те и такве природе у којој „ништа не меди“, ипак доносиле потребне количине пчелиње хране. То је било јасно видљиво у целој првој половини ове 2014. године, када су колеге са кошницама Б и В масовно напуштале тај терен, јер су им пчелињаци били пред тоталним пропадањем. Једноставно, њихове пчеле нису могле да обезбеде ни нај нужнији унос за опстанак. У исто то време, на том истом терену, кошнице А су полако али сигурно повећавале унос нектара и он се кретао у распону од 7 до 14 кг. новог уноса по кошници.
При томе, треба имати у виду једну просту чињеницу, на том терену и у то исто време кошницама Б и В пчеларили су врхунски пчелари са вишедеценијским искуством и сасвим добри пчелари, са истим или нешто мањим искуством, а са оним кошницама А, пчеларио је тежак почетник, који је тек те године почео да пчелари и никада у свом животу, до тог тренутка, није имао везе са пчеларством, пчелама, кошницама и технологијама пчеларења. Очигледно је да пчеларско „умеће“, тог почетника није могло да има било какав квалитетан утицај на његове резултате, чак напротив! Његово незнање само је умањило резултат пчелињака. То је сасвим јасно.
Рецимо да је у кошнице Б и В додато бар 5 кг. меда (мнооого сам смањио) и примените онај пример на 100 ваших кошница, па пута 30 година, па опет ооппааа! Разлика је значајна, зар не млади колега? Сада можемо да додамо још једну разлику која је карактеристична за кошницу А у односу на кошнице Б, В, Г итд. а то је појаве тихе паше током године. Кошнице Б, В, Г и остале ,једноставно неће дати никакав резултат на тој врсти паше. Највећи њихов домет ће бити да пчеле опстану бар у животу. За разлику од њих, кошница А углавном ће донети пристојан резултат у смислу меда који пчелар може узети из кошница као вишак хране. Тај резултат, који сасвим сигурно прави кошница А може бити значајан, али да кажемо да је 10кг. меда по друштву, па опет пута оних 100 кошница, па пута 30 година, па опет ооппааа! Ако саберемо само ова три примера, који су јасни сваком пчелару који је икада видео ове кошнице и при томе има части, поштења и слободе ума да то отворено каже, добићемо једну скоро невероватну цифу, а то је 75.000 кг. меда могуће разлике за 30 година пчеларења кошницом А … Зате ли колико је то у новцу? Много. Да је мед 1 динар, то је много динара. Смањите ову исту анализу за свих 90% и нека се током ових 30 година оствари разлика од само 10% то је 7.500 кг. меда разлике, односно неки новчани еквивалент том меду. Чак и то је огромна свота новца за просечног становника Србије, који се бори да преживи у данашње време.
Да ли сте о томе икада размишљали?
Пише ли вам то у оним (углавном) преписивачким књигама великих српских пчеларских умова?
Е сад мало размислите колико су у свом бављењу пчеларством само на ове три ставке изгибили српски пчелари, који су слушали србске пчеларске умове. Размислите како је просечном српском пчелару, који је за свога пчеларског стажа изгубио много више меда од наведених примера, који је потрошио тоне и тоне погача, јер га је неко научио да то тако треба и мора. Размислите како се осећа тај српски пчелар када чује за кошницу А? Биће вам одмах јасно да велика већина пљувача кошнице А, пљује по њој јер им је то лакше него да пљуну на сами себе. Као да им је кошница А нешто крива, или човек који је ту кошницу измислио.
Ево, ових дана читам о велепчеларима, који погаче држе током целе године у кошницама. Један дубоки мислилац српског пчеларства је изјавио: „Ево, ја већ 30 година стављам погаче у своје кошнице и то је сасвим у реду“. Шта да кажете овом дубоком мислиоцу? Шта год да му човек каже, он то неће разумети.
„ … Па зар је луд тај и тај, који ради десетинама година са преко 500 кошница Б, а током целе године држи погаче у својим кошницама…“
Шта да кажете неком сличном велепчелару, који има 500, 1000, 2000 кошница било Б, В, Г, или неких других,? Замислите размере њихових губитака током година … Оно што је у свему томе просто фасцинантно је чињеница да се управо такви пчелари наводе као преко потребни примери младим пчеларима! Свашта човек може да прочита по пчеларским форумима. Зато стално понављам да пчелари почетници морају да почну да размишљају на прави начин. Размислите колико је новца изгубила наша држава и наш народ због тако сулудог, некритичног и тотално погрешног размишљања? А размислите и зашто се ствара овај губитак? Свакако томе нису криве ни кошница Б ни В ни Г, нити било која друга кошница. Криви су људи, који немају оно што треба да имају. Зато је јако битно да правилно размишљате. То ваше размишљање повешће вас на једну од ових страна. Само у задњих пола године, видео сам око 10 младих колега које су на наговор српских пчеларских умова узели око 800 нових што Б што В кошница … Млади момци, уложили огроман новац, поверовали у титуле и њихове преписивачке и остале марифетлуке … Страшно! Да бар имају срећу да упознају оне малобројне колеге, који су ретки као и одлична пчеласка година … То су млади и вредни људи, верујем да ће имати памети да пробају и кошницу А, а онда ће им се само казати. На крају бих замолио младе колеге да ово писање схвате само као добронамеран савет. Такође, мој је савет да цене дугогодишње знање искуснијих колега, без обзира којим кошницама они радили и да се са дужњом пажњом треба односити према колегама, чак и онда када нису у праву. Од сваког искуснијег колеге можете научити доста тога доброга. Наравно водите рачуна да имате здрав критичан поглед и свој став јер кога год да послушате, одговорност за ваш рад и ваше кошнице ипак ће бити само на вама. Моје писање никако није усмерено против било кога, или било чега (мислим на типове кошница), сем људске глупости.
Моје писање је усмерено према правом и истинском напретку српског пчеларства. Тај напредак се мора покренути прво у људима, у људским главама, у размишљању које тежи напретку. Тек када српски пчелари почну да гледају на своје пчеларење као на сваки други посао, а то подразумева врло једноставан постулат: Остварити што бољи резултат са најмањим утрошком рада и средстава, тек тада ће доћи до видљивог помака. Када људи почну исправно да мисле, тада ће моћи исправно и да раде. И у пчеларству треба применити начело као и у науци: „Теорија води, али оглед одлучује“.
Младе колеге,
Учите пчеларску теорију, она је потребна. Коју год кошницу одабрали, технологију свог пчеларења морате прилагодити и условима у којим пчеларите и својој кошници. Једно без другог не иде. Сви типови кошница имају своје предности и мане. Трудите се, да се што боље информишете и о манама и о предностима кошница које вас занимају. Битно је да разумете шта чему прво треба да прилагодите. Пробајте да пронађете ону кошницу која највише одговара условима у којима ћете да пчеларите, јер ћете са таквом кошницом у принципу имати максимално искоришћење тих природних услова. Боље је да у том размишљању и упознавању што шире слике о пчеларству потрошите и годину дана више, него да својим лошим избором потрошите цео свој радни век, стално јурећи нешто што ћете јако тешко, или никако стићи. Нема лоших кошница има само људи који нису разумели, да нису све кошнице подједнако подесне за све услове пчеларења и терене на кугли земаљској. Живот пружа небројено могућности, то је свима јасно, сем српским пчеларима. Већина њих мисли да су сви бројеви сачињени само из две цифре – 1 и 2. Е па нису. Има још бројева! Па ко разуме, схватиће.
Наравно то је само моје мишљење, којим сам желео да помогнем младим колегама. У сваком случају коју год кошницу одабрали, ја вам од свег срца желим пуно успеха у животу и раду.
